Negde u Meksiku…
Američki biznismen je otišao na odmor u malo priobalno meksičko selo prema preporuci doktora. Pošto nikako nije mogao da zaspi nakon hitnog telefonskog poziva iz kancelarije prvog jutra, on je odšetao do pristaništa da malo razbistri glavu. Mali čamac sa samo jednim ribarom bio je usidren, a unutra je bilo nekoliko velikih riba. Amerikanac je uputio kompliment Meksikancu na kvalitetu ulovljene ribe.
“Koliko vam je bilo potrebno da ih upecate?” upitao je Amerikanac.
“Vrlo kratko vreme” odgovorio je Meksikanac, na iznenađujuće dobrom engleskom.
“A zašto ne ostanete malo duže i ulovite još više ribe?” ponovo ga je upitao Amerikanac.
“Imam dovoljno da prehranim porodicu i da dam nešto prijateljima” odgovorio je Meksikanac, istovarajući ribu u korpu.
“Ali… šta radite sa preostalim vremenom?”
Meksikanac ga je pogledao i nasmešio se. “Ja dugo spavam, malo pecam, igram se sa decom, popodne se odmaram sa mojom ženom, Džulijom i svako veče šetamo, i idemo na mesta gde pijem vino i sviram gitaru sa mojim prijateljima. Ja imam isunjen život i radim gospodine.”
Amerikanac se nasmejao i ostao u čudu. “Gospodine ja sam diplomirao na Harvardu i mogu da vam pomognem. Vi bi trebalo duže da pecate, i nakon izvesnog vremna biste mogli da kupite veći čamac. Za tili čas vi biste mogli da kupite nekoliko čamaca sa većom zapreminom za ulov. Na kraju biste mogli na taj način da steknete čitavu flotu ribarskih čamaca.”
On je nastavio: “Umesto da prodajete svoj ulov posredniku, vi biste mogli da prodajte direktno kupcima, i na kraju da otvorite svoju fabriku za konzerviranje ribe. Vi biste kontrolisali proizvod, obradu, i distribuciju. Morali biste da napustite ovo malo priobalno ribarsko selo, i da se preselite u Meksiko Siti, potom u Los Anđeles, i na kraju u Njujork Siti gde biste mogli da proširitite preduzeće sa adekvatnim menadžmentom”.
Meksikanac ga je upitao: “Ali gospodine, koliko će mi vremena trebati za sve to?”
Na šta mu je Amerikanac odgovorio: “15-20 godina, 25 najviše”.
“A šta onda gospodine?”
“Onda ćete otići u penziju i preseliti se u malo priobalno ribarsko selo, gde ćete spavati dugo, pecati malo, igrati se sa decom, provoditi popodne sa ženom, šetati se po selu uveče gde ćete moći da pijete vino i svirate gitaru sa svojim prijateljima…”
Ako vam je ova istinita priča bila interesantna podelite je na Share ispod i ostalim vašim prijateljima da je pogledaju.
Hvala.
