Lavanda biljka moćnih čini

Lavanda (lavandula, despik ili ženski despik) ili na latinskom Lavandula angustifolia spada u porodicu usnatica.

Raste kao nizak žbun visine 50-80 cm. Stabljike su mnogobrojne, dlakave i četvorougaone. Listovi su linearno šiljati, sedeći i naspravmno raspoređeni. Cvetovi su sitni i skupljeni u krasolike cvasti i jako prijatne i lepe ljubičaste boje i zbog toga se gaji i kao ukrasna biljka. Cvetovi su prijatnog i svežeg mirisa. Zbog dugotrajnog i svežeg mirisa, lavanda je i danas u domaćinstvu jedna od najviše upotrebljavanih aromatičnih biljaka.

ČAROBNICA KOJA GARANTUJE USPEH

Da bezmalo ne postoji bolest s kojom se lavanda ne može izboriti, znali su još stari narodi oko Sredozemnog mora gde lavanda najviše uspeva. Englezi su njome suzbili kugu, a danas se masovno koristi protiv psihičkih, kožnih i bolesti disajnih organa i odlična je za:

• lečenje devica, jarca i bikova,
• za smirenje ovnova, strelaca i lavova,
• za koncetraciju vodolija, vaga i blizanaca,
• za ulepšavanje i dizanje samopouzdanja riba, škorpija i rakova.

Kada se ove kratke teze znaju, onda ne treba da čudi informacija da je lavanda bila prva biljka koju su emigranti u 19. veku iz Evrope odneli u Australiju i na Novi Zeland. A još manje sledeća činjenica: skoro da ne postoji prehrišćanski crtež, drevni spis iz medicine ili udžbenik magije starog Egipta, Grčke i Rima u kojem se ne spominje Lavanda.

Isceljuje i opušta

Ova biljka (danas nosi botaničko ime Lavandula angustifolia) vekovima se smatra čarobnicom iz koje su ljudi stvarali razne hibride i podvrste biljaka. Za “majku” mnogih drugih trava, lavanda je izabrana zbog svojih čudotvornih moći isceljuje, smiruje i opušta, što se odavnina smatralo osnovom za zdrav fiziološki i psihički život čoveka, ali i za preduslov da se on bavi sopstvenim duhovnim sposobnostima.

Plaši zle demone

Ljubičaste, tanke grančice na kojima su nanizani sićušni, cvetići, na ovaj način postali simbol mnogih civilizacija. Više od dve hiljade godina, lavandom su ukrašavani vrtovi širom sveta jer se veruje da rasteruje zle demone.

Čisti telo i dušu

A od vremena Starih Rimljana, ona je postala i pravi izvor bogatstva. Korišćeni su i svi delovi biljke, pa se smatra da joj je botaničko ime izvedeno baš u ovom periodu, od latinske reči “lavare” koja znači oprati ili očistiti.

Lavanda kroz istoriju

Od davnina poznata su lekovita svojstva lavande; lavandom su lečeni ljudi koji pate od nesanice, od bolesti nerava, lošeg varenja. Stavljali su je u tople kupke, mirisali se njenim eteričnim uljem, pili čajeve od njenog cveta, i stavljali je u jela kao dodatak hrani.

U Tutankamonovoj grobnici 1922. godine pronađen je ćup u kome se nalazilo eterično ulje lavande što govori da su i stari egipćani cenili njen miris. Mumije su obavijane platnom u kome su pronađeni ostaci ovog ulja.

Rimljani su u svojim kupatilima koristili cvet lavande kako bi se opustili i posle kupanja namirisali. Otuda i naziv biljke lavare-prati.

Travari su lavandu prepoznali kao jednu od izuzetno važnih biljaka. Cvetovi lavande korišćeni su u različite medicinske svrhe. Tvrdili su da lavanda osvežava živce i bistri um, koristili je protiv zubobolje i protiv bolesti organa za varenje.

Stari jevreji prskali su jela lavandinom vodicom ili eteričnim uljem jer su im bila poznata lekovita dejstva na organe za varenje.

U vreme velikih zaraza Evropom je kružila legenda da osoba koja premaže celo telo lavandinim uljem nikada neće biti zaražena kugom.

Francuzi su bili prvi koji su namenski sejali i gajili lavandu, ali su čuvari starih recepata lečenja biljem, monasi, preneli lavandu sa juga Evrope u severnoevropske zemlje.

U 18. veku su lavandu gajili: na poljima oko Londona, nedaleko od Austrijske prestonice… .Od polovine prošlog veka pod najezdom “hemije” i sintetičkih tvorevina ova biljka postaje nepravedno zapostavljena. Kako poslednjih decenija svetom vlada trend povratka prirodnim vrednostima tako se lavanda vraća i osvaja sve više novih prostora.